Пројекат менталног здравља у БиХ

Пројекат менталног здравља у БиХ представља резултат континуираног опредјељења ресорних ентитетских министарстава здравства за наставком реформе сектора менталног здравља у Босни и Хрецеговини. Реформа заштите менталног здравља у Босни и Херцеговини је започела 1996. године, стављањем фокуса на бригу у заједници, за разлику од традиционалног приступа који је углавном био базиран на хоспиталном третману људи са менталним поремећајима.

Имајући у виду мултипле потребе у систему заштите менталног здравља у БиХ, ресорна ентитетска министарства су у сарадњи са Швајцарском агенцијом за развој и сарадњу (СДЦ), покренула процес припреме пројекта који би омогућио наставак унапређења система заштите менталног здравља у БиХ. Крајњи циљ пројекта је унапријеђено ментално здравље свеукупне популације, као и способности креатора политика и одговорних институција у постизању европских стандарда у заштити менталног здравља у Босни и Херцеговини. Специфични циљеви пројекта су:

А. Побољшан административни и законодавни оквир који омогућава ефикасно дјеловање и процесе у области заштите менталног здравља у оба БиХ ентитета.

Б. Људски ресурси оспособљени за пружање квалитетнијих услуга у заштити менталног здравља.

Ц. Остварење квалитетне заштите менталног здравља у заједници је подржано као један од приоритета реформе од стране управљачких структура домова здравља.

Д. Ојачани капацитети за борбу против стигматизације и дискриминације везаних за менталне поремећаје.

Активности у фази 1

У другој половини 2010. године, Агенција за сертификацију, акредитацију и унапређење квалитета здравствене заштите Републике Српске (АСКВА) је, на основу Уговора склопљеног са Асоцијацијом XY у склопу Пројекта менталног здравља у Босни и Херцеговини, започела са активностима на остваривању пројектног циља Ц. Те активности усмјериле су се на два специфична циља: 

а) побољшање разумијевања руководилаца домова здравља (ДЗ) и центара за социјални рад (ЦСР) о значају и улози центара за ментално здравље (ЦМЗ) у систему организације ДЗ и 

б) успостављање боље сарадње између центара за ментално здравље са другим службама у оквиру дома здравља, другим релевантим секторима и локалном заједницом. 

За остваривање ових циљева пројектним активностима било је предвиђено организовање 4 серије семинара за директоре ДЗ који у свом саставу имају ЦМЗ, директоре ЦСР, руководиоце ЦМЗ, као и начелнике клиника за психијатрију и психијатријских одјељења општих болница у Републици Српској и Брчко Дистрикту, те спровођење истраживања о значају и улози ЦМЗ унутар ДЗ међу учесницима семинара. За остварење првог специфичног циља о значају и улози ЦМЗ унутар ДЗ, дизајниран је упитник за истраживање, који су самостално попунили учесници на почетном цеминару и касније, након одржане треће серије семинара. Добијени резултати из обраде тих упитника су анализирани и служили су и као смјернице за креирање програма рада семинара.

Истраживањем смо испитивали постојање разлика у мишљењима и ставовима испитаника везано за људске и техничке капацитете ЦМЗ, сарадњу ЦМЗ са другим актерима (породична медицина и дом здравља у цјелини, психијатријске клинике/одјељења, ЦСР, локална заједница), изазове у интерсекторској и међусекторској сарадњи, ставовима учесника према менталном здрављу (ЦМЗ, запосленим професионалцима, лицима са менталним поремећајима) и познавање основних појмова из области менталног здравља. Анализа и обрада упитника показали су да је већина испитаника дјелимично (не)задовољна ресурсима ЦМЗ. Испитаници су најзадовољнији материјалним простором (75%), затим намјештајем и техничком опремом (62,1%) те стручним инструментима и доедукацијама (51,8%) а најмање задовољни бројем расположивих стручњака.

У дијелу који се односио на сарадњу између служби и сектора највећи степен задовољства исказан је према сарадњи са организационим јединицама унутар ДЗ (преко 70% са породичном медицином, 61% са службом хитне помоћи, а 58% са психијатријским одјељењима/болницом). Солидно је оцијењена и сарадња са ЦСР (задовољно је 59% испитаника). С друге стране, значајно је мање задовољство са корисничким (23%) и невладиним удружењима (27%).

Серијом семинара одржаним од децембра 2010. године до априла 2012. године, на којима су изабрани предавачи кроз презентације представили теме који су сами учесници семинара предложили као приоритетне, као и кроз групни рад учесника на семинарима, спроведене су активности на успостављању и унапређењу сарадње између ЦМЗ и других институција у области менталног здравља. Такође, извршена је анализа нивоа испуњености акредитационих стандарда за ЦМЗ са посебним фокусом на сарадњу ЦМЗ са другим службама у окружењу укључујући и ЦСР. Семинарима је, кумулативно, присуствовало укупно 279 представника установа укључених у овај дио Пројекта, односно 59 менаџера ДЗ и 13 њихових представника (помоћници/замјеници), 60 руководилаца ЦМЗ и 35 њихових представника, 45 директора и 40 других представника из ЦСР, уз 17 начелника (неуро)психијатријских клиника/одјељења, односно 10 њихових представника.

Упитник о испуњености акредитационих стандарда везано за сарадњу ЦМЗ и осталих субјеката попунио је 21 тим центара за ментално здравље. Обрадом упитника долази се до података да тимови 13 ЦМЗ (61,9%) изјављују да одржавају редовне састанке са тимовима породичне медицине и креирају заједничке протоколе у циљу унапређења менталне заштите становништва а тимови из 20 ЦМЗ (95,24%) нарочито сарађују са тимовима породичне медицине у процесу лијечења и праћења пацијената са менталним поремећајима. Сви тимови су упознати са постојањем других здравствених и социјалних установа у свом географском подручју рада, укључујући и болничке установе за лијечење, рехабилитацију и ресоцијализацију пацијената а 11 тимова (52,38%) са тим установама има потписане протоколе о сарадњи док тимови у 6 ЦМЗ (28,57%) имају редовне састанке са представницима болничких установа.

Показало се да је недостатак мотивације да директори ДЗ, ЦСР и начелници ЦМЗ раде на имплементацији планова који су направљени на основу акредитационих стандарда (посебно оних који се односе на сарадњу ЦМЗ и осталих служби из области менталног здравља у окружењу) препознат као једна од кључних препрека у имплементацији пројектних активности. Активно учешће Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске у раду Пројекта, као и позитивна искуства из праксе, кроз представљање акредитованих ЦМЗ као и оних који нису а који остварују завидну сарадњу са институцијама у окружењу на пољу унапређења менталног здравља становништва, увелико су утицали на подизање свијести о значају успјешне међусобне сарадње.

Евалуација одржаних семинара и просјечне оцјене више од 4,5 (на скали од 1-5) учесника семинара за све наше предаваче и организацију сваког семинара, дају нам за право да кажемо да су учесници семинара, на наше велико задовољство, рад АСКВА-е на пројектним активностима на остваривању циља Ц оцијенили као веома корисним и подстицајним за даље унапређење њиховог рада на пољу заштите менталног здравља становништва.

Активности у фази 2

Успјешна сарадња АСКВА и Асоцијације XY у Пројекту менталног здравља настављена је продужетком пројектних активности које обухватају акредитацију 10 центара за ментално здравље у Републици Српској уз организовање обуке за вањске оцјењиваче у области акредитације ЦМЗ, а које финансира Швајцарска агенција за развој и сарадњу (СДЦ).

Завршетак ове фазе имплементације Пројекта предвиђен је за половину 2013. године.