Свјетски дан сигурности пацијената обиљежава се 17. септембра, а овогодишња кампања Свјетске здравствене организације посвећена је сигурној здравственој заштити особа са хроничним незаразним болестима, под слоганом „Safe care for life!“ („Сигурна њега за живот!“).
Хроничне незаразне болести, међу којима су кардиоваскуларне и малигне болести, шећерна болест и хроничне респираторне болести, представљају један од највећих изазова за здравствене системе широм свијета. Њихов дуготрајан ток, сложеност здравствених потреба, истовремена примјена већег броја лијекова и потреба за континуираним праћењем захтијевају координисану и континуирану здравствену заштиту, уз посебан нагласак на сигурност пацијената.
Према подацима Свјетске здравствене организације, хроничне незаразне болести одговорне су за највећи дио смртних случајева на глобалном нивоу, са око 43 милиона смртних случајева годишње. Истовремено, око 2 милијарде људи живи са једном или више ових болести, што додатно наглашава значај јачања система здравствене заштите и превенције штете повезане са пружањем здравствених услуга.
Овогодишња кампања позива на заједничко и мултисекторско дјеловање ради унапређења сигурности пацијената током читавог процеса здравствене заштите, са посебним фокусом на примарну здравствену заштиту.
Посебна пажња усмјерена је на:
- препознавање и смањење ризика који могу довести до штете за пацијенте са хроничним незаразним болестима;
- унапређење сигурне дијагностике и примјене лијекова;
- активно укључивање пацијената, њихових породица и заједнице у процесе који се односе на сигурност здравствене заштите;
- интегрисање принципа сигурности пацијената у политике, стратегије и програме за превенцију и лијечење хроничних незаразних болести;
- јачање здравствених система и доступности квалитетне примарне здравствене заштите;
- пружање подршке здравственим радницима у унапређењу сигурне и квалитетне клиничке праксе.
Сигурност пацијената – заједничка одговорност
Сигурност пацијената представља један од основних елемената квалитетне здравствене заштите. Она подразумијева системски приступ управљању ризицима, препознавању потенцијалних извора штете, пријављивању и анализи нежељених догађаја, учењу из искустава и предузимању мјера за спречавање њиховог поновног настанка.
У том контексту, посебан значај има сигурност фармакотерапије. Сигурно прописивање, издавање и примјена лијекова, као и добра комуникација између здравствених радника и пацијената, представљају важне предуслове за смањење ризика од грешака у лијечењу и штетних исхода повезаних са примјеном лијекова.
Јавна установа Агенција за сертификацију, акредитацију и унапређење квалитета здравствене заштите Републике Српске – АСКВА, кроз процесе сертификације и акредитације здравствених установа, као и кроз континуиране активности усмјерене на унапређење квалитета здравствене заштите, доприноси јачању система сигурности пацијената и развоју културе квалитета у здравственим установама Републике Српске.
Обиљежавање Свјетског дана сигурности пацијената прилика је да се додатно укаже на значај системског приступа сигурности пацијената, посебно у условима све сложенијих потреба особа које живе са хроничним незаразним болестима.
Сигурност пацијената није одговорност само појединца или једне здравствене установе. Она захтијева посвећеност свих учесника у систему здравствене заштите – здравствених радника, здравствених установа, доносилаца одлука, пацијената, њихових породица и шире заједнице.
Заједничким дјеловањем градимо систем здравствене заштите у којем је сигурност пацијента саставни дио сваке одлуке, сваког поступка и сваке пружене здравствене услуге.