Дом здравља

1.5.1.1.

Дом здравља има успостављен систем за контролу инфекције.

У индикаторима који слиједе, наводи се да „процедура за контролу инфекција“ треба да укључи већи број других процедура. Терминолошки, збуњује приликом примјене.

Даље, нацрт „Правилника о мјерама за спречавање и сузбијање интрахоспиталних инфекција“ говори о Програму мјера за спречавање и сузбијање интрахоспиталних инфекција (што је скоро идентично кровној процедури за контроли инфекција која се тражи стандардима). Како да тумачимо ово – да ли је у питању један документ који задовољава двије намјене?

Процедура о контроли инфекција се може звати кровна процедура. Битно је да треба да садржи све захтијеване елементе. 

Будући да „Правилник о мјерама за спречавање и сузбијање интрахоспиталних инфекција“ (Службени гласник РС 22/13) дефинише да здравствена установа доноси Програм мјера за спречавање и сузбијање интрахоспиталних инфекција и да садржај Програма подразумијева СКОРО све процедуре које су захтјев стандарда, то може бити и један документ који задовољава двије намјене. У том случају, Програм се треба допунити процедуром о одлагању медицинског отпада (Програм тражи само процедуре које се односе на збрињавање инфективног отпада!). Такођер, треба имати у виду да неке процедуре, које  се суштински преклапају у Програму и захтјеву стандарда, немају исти наслов.

1.5.1.5 Б

Чланови тима стоматолошке службе/амбуланте потврђују да имају заштитну опрему (заштитне наочари, компресе/прегаче) за пацијенте на располагању, те да је користе да заштите пацијенте када постоји опасност од попрскавања пацијената крвљу или тјелесним течностима, односно када се ствара одређена количина аеросола.

Да ли су потребне заштитне наочале за пацијента у току уобичајених стоматолошких интервенција?

Уколико се у стоматолошкој амбуланти/служби дома здравља изводе интервенције у којима постоји могућност да пацијент буде попрскан крвљу и тјелесним текућинама током третмана (нпр. пјескарење зуба, уклањање тврдих зубних наслага ултразвучним инструментима...), као и интервенције ласером (било које таласне дужине) неопходно је да стоматолошка амбуланта/служба посједује заштитне наочари за пацијента (у случају ласера, одговарајуће наочари за различите таласне дужине ласера који се користи). 

Међутим, уколико се у стоматолошкој амбуланти/служби не изводе ове интервенције, посједовање заштитних наочара за пацијенте није неопходно.

1.5.10.1.А

У дому здравља је именована особа одговорна за противпожарну заштиту, са стручном оспособљеношћу.

Да ли ова особа мора бити запослена у дому здравља или може бити ангажована као спољни сарадник (по уговору о дјелу)?

Особа одговорна за противпожарну заштиту може бити ангажована и као спољни сарадник, уколико има одговарајућу стручну оспособљеност.

1.5.10.3

Излази у случају пожара су доступни и довољно широки за евакуацију пацијената и особља.

Да ли се очекује да ће дом здравља имати засебне пожарне излазе (засебне пожарне степенице за објекте са више спратова)?

Захтјев критеријума не односи се изричито на наведено.

1.7.1.1.А

Дом здравља обезбјеђује снабдијевање лијековима са Листе основних лијекова за домове здравља и амбуланте породичне медицине ФЗО РС, као и потребних медицинских средстава, или се обезбјеђује обављање тих послова закључивањем уговора са апотеком ван дома здравља.

У опису начин оцјењивања се наводи да ће оцјењивачи прегледати организациону шему и утврдити да ли је дом здравља организовао јединицу за снабдијевање лијековима и медицинским средствима, односно тражити на увид уговор са апотеком ван дома здравља. У малим домовима здравља посао снабдијевања лијековима спада у обавезе неког другог радног мјеста (углавном главне сестре) и тешко да се може очекивати да формирају организациону јединицу.

У мањим домовима здравља биће довољно да постоји одговорна особа са одговарајућим рјешењем о обављању тих послова. Такође се очекује да ће постојати и уговори са апотекама отвореног типа, као начин испуњења критеријума. 

2.1.1.1.Ц

Чланови тима имају приступ сету за хитне интервенције (апарат за кисеоник, сет за реанимацију и комплет за терапију анафилактичког шока), и упознати су са садржајем, локацијом и начином примјене сета.

Шта је садржај „сета за реанимацију“? Шта ће оцјењивачи тражити на увид?

Минимум садржаја сета за реанимацију су: амбу балон, силконска маска (одрасли и дјеца), airway тубуси (различитих величина), отварач за уста, клијешта за језик. Боца са кисеоником (може бити различите запремине) са редуцир вентилом и маске са цријевом за кисеоник (одрасли и дјеца) се подразумијевају.

Сет за интубацију (ларингоскоп и ендотрахеални тубуси), те ручни аспиратор и аспирацијски катетери, као и друга опрема (пинцета, иглодржач, маказе за препарацију...) могу бити дио сета за реанимацију уколико постоји потреба (нпр. подручне амбуланте), те уколико су чланови тима обучени за руковање и са овом опремом. У противном, ова опрема се очекује у служби хитне помоћи.

2.1.3.1.Б

Здравствени картон пацијента укључује: историју болести, забиљешке, налазе и мишљења од стране љекара специјалисте, извјештаје о дијагностичким претрагама и добијеним резултатима, информисани пристанак пацијента, отпусне листе из болница.

Према критеријуму 1.6.1.3, писани информисани пристанак пацијента се има тражити за инвазивне дијагностичке и терапијске процедуре. Које су то инвазивне процедуре у породичној медицини, које захтијевају да пацијент код њих да информисани пристанак? Да ли се овде мисли на то да се копија информисаног пристанка пацијента из других служби треба вратити у породичну медицину? Ако је тако, зашто се инсистира на централизацији ове документације из служби гдје постоје инвазивне процедуре (гинекологија и стоматологија)?

План је био да се сви подаци о пацијенту требају налазити на једном мјесту. Имајући у виду могуће проблеме у имплементацији нећемо инсистирати да се документација централизује, тако да се обрасци о информисаном пристанку могу налазити  у служби гдје се обавила интервенција.

2.2.2.1.Ц

Евиденција прегледа и третмана сваког пацијента у протоколу садржи: вријеме и начин доласка у службу, виталне знаке (за витално угрожене), кратку историју болести, алергије, процјену стања, радну дијагнозу, било које захтијеване претраге, дату терапију и/или третман, вријеме пријема у службу и/или вријеме отпуста/транспорта из службе, документовано стање пацијента у тренутку отпуста, односно након транспорта у болничку или другу установу.

Како дом здравља може имати информацију о томе какво је стање пацијента након што је транспортован и примљен у болницу (односно отпуштен из болнице)?

Овдје се мисли на стање пацијента у тренутку одласка/отпуста из службе/амбуланте хитне помоћи, односно транспорта/предаје пацијента у болничку и другу установу из кола хитне помоћи. Дакле, ради се о стању пацијента непосредно ПРИЈЕ одласка из хитне помоћи/кола хитне помоћи (стабилизован, поремећена свијест...).

2.6.1.1 Д

Чланови тима стоматолошке службе/амбуланте су обучени за третман хитних медицинских стања.

Да ли радници стоматолошке службе требају знати поред терапије стоматолошких хитних стања и терапију за сва остала ургентна стања? 

Сви запослени дома здравља треба да прођу обуку из хитних стања (базична кардио-пулмонарна реанимација), односно да буду обучени за третман хитних медицинских стања. Докази за овај захтјев су сертификати о завршеној обуци из хитних медицинских стања, те разговор са члановима тима о поступању у случају хитних медицинских стања. Уколико процедуром о поступању у случају хитних медицинских стања (усвојеном на нивоу дома здравља) није предвиђено да запослени у служби стоматологије апликују терапију за хитна медицинска стања (већ нпр. у том случају позивају запослене у служби хитне медицинске помоћи), није неопходно да знају терапију за хитна медицинска стања. 

2.6.2.1 Д

Стоматолог обавезно у картон уноси информације о алергијама (јасно се означава алергија на анестетичка средства и лијекове, те било која стања која могу утицати на стоматолошки третман), факторима ризика, постојећим хроничним и/или хематолошким обољењима, лијековима, имунизацијама, социјалној и породичној анамнези и анамнези претходних болести.

Да ли је потребно у стоматолошки картон уписати породичну анамнезу, социјално-економски статус, животни стил и имунизацију, с обзиром да нам је доступан електронски картон породичне медицине?

Уколико је стоматолошкој служби/амбуланти дома здравља доступан електронски лични здравствени картон пацијента из породичне медицине (односно педијатрије за дјецу до 6 година), који садржи податке о породичној, социјалној анамнези, животном стилу и имунизацијама, није неопходно уносити те податке у стоматолошки картон. Међутим, податке важне за стоматолошки третман, а који се тичу породичне, социјалне анамнезе, животног стила и имунизација који најчешће нису уписани у лични здравствени картон у породичној медицини/педијатрији (конгениталне аномалије вилица у породици, пародонтопатије у породици, пушење, конзумирање слаткиша и заслађених пића, бруксизам, услови живота и социјално окружење, обављена систематска имунизација), потребно је уписивати у стоматолошки картон.

2.7.7.1.Д

и

2.3.4.1.Д

Здравствени радници који учествују у извођењу имунизације су прошли додатну едукацију за вршење имунизације.

Да ли се овде мисли само на особље које ради редовну системску имунизацију или на сво особље које ради било какву врсту имунизације (сестра у хитној која ће дати серум против змијског уједа, сестра у породичној која ће дати вакцину против грипа,...). 

Додатну едукацију требаће проћи особље које спроводи редовну системску имунизацију.

2.8.1.2.Б

Љекар тима је обавезан да у терапијски картон уноси слиједеће информације:

• дијагнозу,

• програм евалуације - процјене,

• процедуре физикалне терапије и број сваке појединачне процедуре,

• план трајања терапијске епизоде.

Шта се подразумева под програмом евалуације-процене и под трајањем третмана? Да ли се трајање односи на укупан боравак пацијента у ЦБР, или на трајање појединачне терапеутске интервенције (нпр. дејство магнета)?

Трајање се односи на укупан боравак пацијента у ЦБР.

2.11.1.1.А

Постоји оперативни план који се односи на објекте, усклађен са задацима и пословним планом дома здравља.

Шта ће оцјењивачи подразумијевати под термином „оперативни план“?

План би требало да садржи планиране кораке у управљању објектима у власништву дома здравља (улагање у објекте, поправка, изградња, одржавање, куповина, продаја, рационализација рада, унапређење искориштености...).

2.11.1.2. А

Постоји писана процедура, усвојена на нивоу установе, о начину обављања периодичних прегледа објеката ради провјере исправности физичког окружења, у циљу спречавања несрећа и повреда, одржавања физичког окружења, сигурних услова за људе.

Да ли се под термином „периодична инспекција“ подразумијева „периодични преглед“ наведен у тексту критеријума? Инспекција подразумијева да се укључују инспектори, који нису запослени у установи.

Да, периодични преглед.

Поглавље 2.2

Служба/амбуланта хитне медицинске помоћи

Да ли се одредбе стандарда које се односе на Службу хитне медицинске помоћи примењују и у ДЗ где не постоји посебна таква служба, већ се те услуге пружају од стране дежурних/приправних лекара породичне медицине?

Да.